Crkva Sv.Nikola
Supska
Crkva Sveti Nikola
O crkvi Sv.Nikola
Pravoslavlje
Foto Galerija
Links
Crkvena opstina
O Svetom Nikoli !!!
Nacin posta
Pravoslavne Molitve
Praznici
Obicaji
Svete Tajne
Krsna Slava
Vrline i Gresi
Pravoslavna Crkva
Kako djavo obmanjuje coveka !!!
O Svetom Nikoli !!!

 

 

 

Sveti Nikola letnji
22. maj
Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji.
       Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao.           
 

 

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) praznuju dan Svetog Nikole Čudotvorca, zaštitnika putnika i moreplovaca.
 
Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji.
Odmah po rođenju u Svetom Nikoli se, kako svedoči predanje, mogao raspoznati budući čudotvorac,
jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ičije pomoći.
 
Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare,  
Sveti Nikola se posvetio svešteničkom životu i ubrzo se pročuo svojim neumornim radom,
milosrđem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista.
Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji.
Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostaviviši ništa za sebe.
U tom gradu nalazile su se njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine.
Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira,
likijskoga grada, u grad Bari u Italiji.
To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju.
Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari
koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom.
Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčće se spominje
kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge priče a među njima i priča o tri kćeri.
 
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom: dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte...
Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni
potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno.
Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.
 
 
 
PRIČA O TRI KĆERI
 
U Patari je živeo ugledan i imućan čovek, sa tri veoma lepe kćeri.
Njega zadesi nevolja da izgubi sve svoje bogatstvo i naglo osiromaši.
U očajanju i bedi, nemajući šta da jede ni šta da odene, čovek odluči da svoju kuću pretvori u bludilište a svoje kćeri u bludnice.
Čuvši za krajnju bedu tog čoveka i njegovu zlu nameru, sveti Nikola reši da mu pomogne.
Poštujući reči jevanđelske da milostinju ne treba činiti pred ljudima koliko zbog reklame,
toliko i radi želje da ne postidi čoveka koji iz velikog bogatstva zapade u bedu,
sveti Nikola odluči da mu svoju pomoć pruži tajno.
Jedne noći uze sveti Nikola veliku kesu zlata i neprimetno je ubaci kroz prozorčić u kuću nesrećnog oca.
Našavši sutradan kesu sa zlatnicima, presrećan i zadivljen a ne mogavši da objasni otkuda ona tu,
čovek ovo neočekivano dobročinstvo pripisa Božjem proviđenju. Hvaleći Gospoda,
on odluči da svo zlato koje je dobio da u miraz svojoj najstarijoj kćeri. Uskoro se ona srećno udade a sveti Nikola,
čuvši da je ubogi čovek postupio po njegovoj želji i zakonitim brakom sačuvao kćer od greha,
odluči da istu milost učini i drugoj kćeri.
I ne prođe mnogo vremena a otac na isti način udade i drugu kćer.
Uzdajući se u Boga i u čvrstoj nadi da će On zbrinuti i treću kćer,
čovek reši da sazna koga to tajnog dobrotvora Bog šalje sa zlatom.
Jedne noći, bdijući kraj prozorčića, čovek začu zveket ubačenog novca i potrčavši za nepoznatim,
prepoznade u njemu svima znanog svetitelja i izbavitelja. Presrećni otac pade k njegovim nogama,
poče ih celivati i kazivati reči hvale,
ali sveti Nikola ga podiže sa zemlje i zakle da dok je živ nikome ne kaže šta je s njim bilo.
 
 
 
Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole
a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj
da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.
 
Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra
(to je u našem veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri.
Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike.
Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba.
 
Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju, mošti svetoga Nikole su 1096.
prokrijumčarene iz Mira u Bari u Italiji i položene u Crkvu svetog Jovana Preteče,
koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.
 
Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu svetom Nikoli.
Ovom hramu je docnije srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i čitavu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti jer mu je,
kako je smatrao, sveti Nikola povratio vid.
 
Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan svečeve smrti,
a letnji 22. maja, kada su svetiteljeve mošti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji.
To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.
 
U narodu se zove Mladi sveti Nikola, Letnji sveti Nikola, Nikolice.