Crkva Sv.Nikola
Supska
Crkva Sveti Nikola
O crkvi Sv.Nikola
Pravoslavlje
Foto Galerija
Links
Crkvena opstina
O Svetom Nikoli !!!
Nacin posta
Pravoslavne Molitve
Praznici
Obicaji
Svete Tajne
Krsna Slava
Vrline i Gresi
Pravoslavna Crkva
Kako djavo obmanjuje coveka !!!
Praznici

Praznici su dani posvećeni životu i radu Gospoda Isusa Hrista, Presvetoj Bogorodici ili svetiteljima.

  • Praznike delimo na: Gospodnje, Bogorodičine i svetiteljske. 

  • Gospodnji praznici su:
  • Rođenje Gospoda Isusa Hrista (Božić),
  • Bogojavljenje, Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim (Cveti),
  • Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan),
  • Duhovi (Pedesetnica),
  • Preobraženje Gospodnje i Krstovdan.
  • Neki liturgičari u Gospodnje praznike ubrajaju i Obrezanje Gospodnje.
  • Vaskrs je praznik nad praznicima.

Pored već nabrojanih Gospodnjih praznika pomenućemo i Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subota kao praznike koji su vezani za život

Gospoda Isusa Hrista. 


 

Bozic , 7.Januar

  • Kada se ispunilo 9 meseci od blagovesti u Nazaretu, u Vitlejemskoj pećini, u noći između subote i nedelje, rodila je Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši ga bez bola, kao što ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, sama ga povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi ga u jasle.Potom Mu se pokloni i pravedni Josif, pa pastiri iz polja koji čuše mnoštvo angela koji poju: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14), pa tri mudraca sa Istoka.Tako se, nakon mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, ispunjavajući starozavetna proroštva, javi On, Car nad carevima, radi spasenja ljudskog roda, šta nisu mogle da urade Njegove sluge.

Bogojavljenje 19.Januar

  • Kada Gospod Isus Hristos napuni 30 godina zemnog života, početak svog učiteljskog i spasilačkog delanja oznamenova krštenjem na Jordanu.Sveti Kiril Jerusalimski kaže: „Početak sveta voda, početak Jevanđelja Jordan“. Ovim činom svetu se objavila u Starom Zavetu nagoveštena tajna Svete Trojice, tajna jednoga Boga u Trojici.Otac se javio čulu sluha (posvedočio je o Sinu), Duh Sveti čulu vida (u vidu goluba), a sin, uz to, i čulu dodira.Pogruženjem i krštem Gospoda u Jordanu, nama se pokaza misija Hristova u svetu i put našeg spasenja: Gospod uze na sebe grehe roda ljudskoga i pod njima umre (pogruženje) i ožive (izlazak iz vode).Tako i mi moramo umreti kao ogrehovljeni čovek i oživeti kao preporođeni.

Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti

  • Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim: „Evo Car tvoj ide tebi krotak“ (Zah. 9, 9; Mt. 21, 5).A Njegov ulazak uistinu beše krotak: „i jaše na magarici, i magaretu, mladunčetu tovarne životinje“ (Mt 21,5).„Osana sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini“ (Mt. 21, 9), pozdravljao je jevrejski narod Hrista u nedelju,a već u petak je zahtevao Njegovu smrt. Oni koji su očekivali zemaljskog vladara, vidjevši da onaj kome su odavali počast kao caru ne ulazi u Jerusalim da bi se zacario na zemaljskom prestolu,već nudi Carstvo koje nije od ovoga sveta, okrenuše se protiv Njega, i radosni usklici na Cveti pretvoriše se u uzvike mržnje na Veliki Petak.

Spasovdan

  • Pošto je raspet na Krst i sahranjen u grobnici, nakon tri dana Gospod naš, Isus Hristos vaskrsnu iz mrtvih i javi se svojim učenicima, jedanaestorici svetih apostola.Sa njima je proveo 40 dana ovde na zemlji poučavajući ih kako da šire Njegovu veru i hrišćansko učenje.Kada prođe tih 40 dana, poveo ih je sve sa sobom na Maslinsku Goru i rekao im je:"Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima,počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana.I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine" Ovim rečima On završi razgovor sa njima, blagosilja ih i poče da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga.Apostoli su stajali i nemo gledali za Njim, dok nije sasvim iščezao. Utom im se obratiše Anđeli Božji sa rečima: "Što stojite i gledate?Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja".U znak sećanja na ovaj događaj naša Crkva slavi SPASOVDAN, tj. Dan Spasa našeg, Gospoda Isusa Hrista.

Silazak Sveoga Duha - Pedesetnice - Trojice

  • „I kad se navrši pedeset dana, bijahu svi apostoli jednodušno na okupu.I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vjetra, i napuni sav dom gdje oni sjeđahu; i pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni,i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima kao što im Duh davaše da kazuju.A u Jerusalimu boravljahu Judejci, ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom. Pa kad nastade ova huka, skupi se narod, i smete se; jer svaki od njih slušaše gdje oni govore njegovim jezikom. I divljahu se i čuđahu se svi govoreći jedan drugome: Gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci?Pa kako mičujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili“

Preobrazenje , 19.Avgusta

  • Treće godine propovedanja na zemlji, Gospod Isus Hristos je Svojim učenicima sve češće govorio o Svom bliskom stradanju, ali i Svojoj slavi nakon stradanja na krstu.Da se zbog najave Njegovog stradanja učenici ne bi sasvim raslabili i da ne bi otpali od Njega, Gospod im je delimično pokazao Svoju Božansku slavu.I zato, uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana i sa njima noću izađe na Tavor gde se pred njima preobrazi: „i zasija se lice njegovo kao sunce,a haljine njegove postadoše bijele kao svjetlost“ (Mt. 17, 2). I pojaviše se pored njega Mojsej i Ilija, veliki starozavetni proroci.Gospod je učenicima mnogo puta pokazao Svoju Božansku moć, a na Tavoru im je pokazao i Svoju Božansku prirodu.

Ksrtovdan , 27.Septembar

  • Carica Jelena u Jerusalimu, saznavši gde je zakopan Časni Krst,poruši Venerin hram i ispod njega nađe 3 krsta.Tada joj patrijarh Makarije reče da stavi jedan po jedan na mrtvaca kojeg su pronosili. Kada su stavili treći krst, mrtvac ožive.Carica napravi srebrni kovčeg i u njega položi Časni Krst. Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim, odneo je sa sobom i Časni Krst.Nakon 14 godina, car Iraklije ga je vratio u Jerusalim. Nosio ga je na leđima. Ali, najednom stade, ne mogavši ni korak dalje.Patrijarh Zaharija vide angela koji sprečava cara da u raskošnom odelu ide pod Krstom, i to putem kojim ga je Gospod nosio bos i ponižen.I car u bednom odelu i bos unese Časni Krst u hram Vaskrsenja.

Obrezanje Gospodnje ,14.Januar

  • Osmog dana po rođenju, božanski Mladenac je donet u hram i obrezan, prema zakonu koji u Izrailju važi još od Avrama.Pritom su mu dali ime Isus, kako je to arhangel Gavrilo blagovestio Presvetoj Devi u Nazaretu. Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje.Obrezanje Gospodnje pokazuje da je On primio na sebe istinsko ljudsko telo, a ne prividno, kako su kasnije tvrdili neki jeretici.Gospod je obrezan i zato što je hteo da ispuni sav zakon, kojeg je sam dao kroz proroke i praoce.Ispunivši taj propis, On ga je zamenio krštenjem u Svojoj Crkvi, „jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15),kako je to objavio apostol Pavle.

Veliki Cetvrtak

  • Na prvi dan beskvasnih hlebova, za vreme večere u kući Svetog Jovana Bogoslova, nastade među učenicima rasprava ko je od njih veći.Tada Isus ustade, opasa se ubrusom,uze umivaonik i poče da pere noge svojim učenicima.Kada im opra noge reče:“Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge.” (Jn. 13, 14).Potom Isus reče da će Ga jedan od apostola izdati.“I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče:Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; jer ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijiva za mnoge radi otpuštenja grijehova”

Veliki Petak

  • Nakon što ga je Juda izdao i što su ga tokom noći uhvatili, jevrejski prvosveštenici i narodne starešine predadoše Isusa Pontiju Pilatu, koja opra ruke i, dok je svetina vikala:„Rasprni ga, raspni“ (Jn. 19, 6),dade da ga išibaju i razapnu.Onda mu obukoše purpurni ogrtač, staviše na glavu trnov venac i popljuvaše. Izneo je svoj krst na Golgotu,gde su ga na njega razapeli, zajedno sa dva razbojnika.„A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra i matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina“ (Jn. 19, 25),a od učenika samo Jovan Bogoslov. U 3 sata popodne Isus ispusti duh svoj,a Sunce se pomrači, zemlja zatrese i hramovna zavesa iscepa.Telo mu uze Josif iz Arimateje i položi u grob.

Velika Subota

  • U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti Njegovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63). „Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66). Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.

Vaskrs

  • Vaskrs Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji rođenog darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, ali nikada pre ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.
    Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Farbanje vaskršnjih jaja Jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, je farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća".
    Pre farbanja jaja se mogu "šarati" sa rastopljenim voskom i perom za pisanje. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice.
    Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.
    Kada svane dan Hristovog Vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" sve do Spasovdana.
    Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i kadi sve koji stoje na molitvi i predaje kadionicu nekom mlađem da okadi celu kuću.
    Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, - "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
     

 


 

  •  Bogorodičini praznici su:
  • Rođenje Presvete Bogorodice (Mala Gospojina),
  • Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina).
  • Ima još praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, koji nisu u broju Velikih praznika, ali ih svakako treba pomenuti kao Bogorodičine praznike.
  • To su praznici koji obeležavaju uspomenu na događaje iz života Presvete Bogorodice kao što su praznici:
  • Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
     

 


Mala Gospojina , 21.Septembar

  • Presveta Deva Marija rođena je od starih roditelja Joakima i Ane. Otac joj je bio iz plemena Davidovog, a majka od roda Aronovog. Po ocu je bila carskog, a po majci arhijerejskog roda, i time predobražavanje Onoga koji će se iz nje roditi, Cara i Prvosveštenika. Već stari, Joakim i Ana usrdno su se molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru darovavši im sina Isaka. I Bog ih obradova, darova im više nego su mogli i usniti, ne samo kćerku nego i Bogomajku. Rođena u Nazaretu, nakon tri godine Presveta Deva je odvedena u jerusalimski hram, da bi se vratila u Nazaret gde je uskoro čula blagovest Svetog arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg.

Vavedenje Presvete Bogorodice , 4.decembar

  • Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju. Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

Sretenje Gospodnje,15.februar

  • Kod Hrišćana, Sretenje Gospodnje se slavi na 40 dan od Božića. Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj..." Još reče Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti" (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.
    Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Sabor Presvete Bogorodice , 8.januar

  • Danas drugog dana praznika Roždesta Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, 8. januara po novom a 26. decembra po starom kalendaru, Pravoslavna Crkva poroslavlja i Sabor Presvete Bogorodice.
    Danas, sva Crkva Hristova odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja je rodila Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Njenim Saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju svi verni, da proslave Nju, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u Njenu čast.
    Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: „Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod".

Blagovesti , 7.april

  • Blagosvesti je praznik koji Srpska pravoslavna crkva proslavlja 25. marta (7. aprila). Spada u Bogorodičine praznike.
    Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (sv. Jovan Krstitelj), isti Gospodnji arhanđeo, Gavrilo, javio se Prečistoj Djevi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! Začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
    Na Marijino pitanje Kako će to biti kad ja ne znam za muža?, arhanđeo Gavrilo odgovara: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji. Prečista Djeva pokorno odgovara: Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj .
    Sveti Oci iz starih vremena ostavili su nam nekoliko predanja vezanih za ovaj razgovor kojim je otpočela istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari. Između ostalog, oni vele da se Božji arhanđeo Gavrilo pojavio pred Prečistom Djevom baš u trenutku kada je čitala poznato mesto iz Knjige proroka Isaije: Gle, devojka će začeti i rodiće sina . Po istim tumačenjima. Gospod Isus Hristos je vaskrsao trideset i nešto godina kasnije, u isti datum u koji se vodio opisani razgovor Božjeg izaslanika i buduće Bogorodice. Zato se 25. mart/7. april smatra za autentični datum Vaskrsa, a retki slučajevi kada se Vaskrs poklopi sa ovim nepokretnim praznikom. zovu se "Kiriopasha".

Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospojina , 28.avgust

  • Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice.

    Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina.

    Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu

    Pred ovaj praznik ustanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremenu i koji traje od 14-27. avgusta uveče.

    Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći u naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.

    Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinys), hajdučky travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetaju) i malu zelenu lubenicu. Ovim travama lece se razne bolesti. Takođe se ostavljajy i medjudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.

Pokrov Presvete Bogorodice , 14.oktobar

  • Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama. Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi ''Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet'', što Epifanije začuđen potvrdi. Zbog toga događaja uvedeno je praznovanje, da nas podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoljama, od nje molitveno tražimo.

Polaganje rize Presvete Bogorodice

  • U vreme cara Lava Velikog, carice Verine i patrijarha Genadija u Svetu Zemlju su, na poklonjenje svetinjama, otputovali carigradski plemići Galvije i Kandid. U Nazaretu su odseli u kući neke Jevrejke, device, koja je u tajnoj odaji držala rizu Presvete Bogorodice. Dodirom ove rize, mnogi bolesnici se isceljivahu. Galvije i Kandid su uzeli ovu svetinju i doneli je u Carigrad. Kada su to objavili patrijarhu Genadiju, u carskom gradu je nastala ogromna radost. Riza je potom svečano preneta i položena u crkvu Vlaherne, koju je sagradio car Markijan na obali Vlahernskog zaliva, koji je dobio ime po nekom skitskom vojvodi Vlahernu koji je tu poginuo. U spomen na taj događaj, ustanovljen je ovaj praznik..

 


Svetiteljski praznici su svi ostali praznici koji su posvećeni određenim svetiteljima a nalaze se u Pravoslavnom kalendaru.

                                                                             SLAVE

2.januar Sveti Ignjatije Bogonosac

Ovaj svetitelj nazvan je bogonoscem jer je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga, a i zato što ga je, kao malog, Isus Hristos držao na rukama. Po predanju, Gospod je učeći svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete, stavio među svoje učenike i rekao: Ko se ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskome (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Kada je odrastao bio je učenik svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi. To je pojanje za dve pevnice, tako da kad na jednoj strani pojanje prestane, na drugoj počinje, a ovaj se način svetom Ignjatiju čudotvorno otkrio. U to vreme je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za svetog Ignjatija i pokušao da ga, savetima i pretnjama, čak i ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Teški put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvama i želji da strada za svoga Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine. Od svetitelja i mučenika ostalo je samo nekoliko kostiju i njegovo srce ispunjeno za Gospoda Isusa.

9.januar Sveti Stefan

Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla.Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha.Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.Svetitelj se, ozaren svojom verom obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

14.januar Sveti Vasilije

Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina. Još dok je bio nekršten školovao se u Atini i bio je vrlo obrazovan, jer je petnaest godina učio filosofiju, retoriku, astrologiju i ostale nauke toga vremena. Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov i Julijan - kasnije car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Postavši čvrsti pobornik pravoslavlja,luča moralne čistote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov se s pravom naziva Veliki. Živeo je samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, i nazivan pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog oca Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska kao i služba nazvana po njegovom imenu. Ova služba se služi deset puta u godini i to: 14. januara, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvo Hristovo 14. januara 379. godine.

20.januar Sveti Jovan Krstitelj

Proslavlja se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara je ovoga dana 20. januara. Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po ulozi u krštavanju ljudi i krštenju Mesije, a i po svom tragičnom izlasku iz ovoga života. On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao. Jovanova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, pa je Crkva od davnina, dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka. Priča se da je svake godine na dan svetiteljev, arhijerej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu.

27.januar Sveti Sava

Rastko Nemanjić, Sveti Sava, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen je 1169. godine. Dok je bio još sasvim mlad težio je duhovnom životu zbog čega je odbegao u Svetu Goru i zamonašio se, a potom prešao ceo podvižnički ustav. Sledeći primer svoga sina, Stefan Nemanja otišao je takođe na Svetu Goru, tu se zamonašio i umro kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi Arhiepiskop srpski. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i druge manastire, crkve i škole po celoj Srbiji. Putovao je dva puta na poklonjenje u Svetu Zemlju, mirio svoju braću zavađenu oko vlasti, mirio Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući srpsku crkvu stvarao je time i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode zbog čega su ga svi oni voleli i poštovali, a srpskom narodu je dao hrišćanski duh koji nije propao sa propašću srpske države. Sveti Sava umro je u Trnovu na Bogojavljenje 1236. godine. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u manastir Mileševu. Posle 359 godina, silni Sinan-paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, ali je svetosavski duh od tada još jače zaživeo u narodu.

29.januar Casne verige Sv. Petra

Na ovaj dan spominje se sveti apostol Petar zbog veriga u koje je bio okovan po naredbi cara Iroda. U njegovoj tamnici pojavi se anđeo i verige spadoše sa Petra (Del. ap. 17, 7). Te verige hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći. Priča se, da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla - dela apostolska 19, 12). Patrijarh Jerusalimski, sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je prepolovila, pa jednu polovinu poslala Crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj kćeri Evdoksiji, ženi Valentinovoj u Rim. Evdoksija je sazidala crkvu Sv. Petra i položila u nju ove verige, zajedno sa onim u koje je sveti Petar, pred svoju smrt, bio okovan od opakog cara Nerona.

12.februar Sveta Tri Jerarha

Sveta tri jerarha, zapravo su svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Aleksija Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga koji je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice su se čak i različito nazivali: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen na korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom sva trojica, javiše episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su oni jedno u Boga i da među njima nema ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je među narodom spor srećno rešen i određen 12. februar, kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik

14.februar Sveti Trifun

Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio da čuva guske i da se moli Bogu. Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: ''O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Hrista Gospoda i Boga moga". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio i predao dušu svome Tvorcu, 250. godine.

15.februar Sretenje Gospodnje

Kod Hrišćana, Sretenje Gospodnje se slavi na 40 dan od Božića. Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj..." Još reče Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti" (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

16.februar Sveti Simeon

U vreme cara Ptolomeja Filadelfa svetitelj Simeon je, kao jedan od znamenite sedamdesetorice, izabran da prevede Bibliju sa jevrejskog na grčki jezik. Radio je savesno svoj posao, ali kad je prevodio proroka Isaiju zbunio se od reči "djeva će zatrudnjeti i rodiće sina", i odlučio da napiše "mlada žena". U tom trenutku javio se Simeonu anđeo Božji i objasnio mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po Božjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od devojke. Obradovan ovim glasom sa neba, pravedni Simeon ostavio je proročanstvo neizmenjeno i zahvalio Bogu što će videti Obećanoga. Kada je Deva sa Mladencem došla u hram jerusalimski Duh Božji javio je Simeonu srećni događaj. Radosni starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga srećnog, otpusti iz ovog života. Ubrzo zatim izdahnuo je sveti Simeon, i ovaj pravedni starac smatra se i danas zaštitnikom male dece.

22.mart Svetih 40 Mucenika - Mladenci

Na ovaj dan se proslavljaju Svetih Četrdeset Mučenika Sevastijstih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana 320 godine, njih četrdeset nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega." Tada je vojvoda Agrikolija naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikolija i razbio mu zube. Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro. Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je Hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikolija rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Opaki naum je izvršen. Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova. Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine. Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa nekim prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski-svaki je čovek car u svom malom carstvu, svojoj kući, venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada. Mladenci uvek padaju uz Časni post, pa svako slavlje treba da je tome saobraženo.

19.april Lazareva subota - Vrbica

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

6.maj Sveti Đorđe - Đurđevdan

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine. Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime. Danas je Đurđevdan, jedan od najviše slavljenih praznika kod Srba. Kićenje kapija i ulaznih vrata vjenčićima od poljskog cijeća samo je jedna od svetkovina kojih je na dan svetog Đorđa, koji je ubio aždahu, više nego na bilo koji drugi proljećni praznik. Đurđevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predjelima. U tim krajevima su i do danas uz Đurđevdan sačuvani običaji koji svjedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi – obredna prva muža ovaca, žrtvovanje jagnjeta, ritualno kupanje, đurđevdanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, djevojačko pletenje vijenca uz prigodno ´vjenčevo pjevanje´ (´O Đurđevu uranak se sprema, ništa ljepše od proljeća nema!´). Veliki praznik Đurđevdan je i od takozvane diobne važnosti, jer uzima se kao završetak zimljoj polovini godine, odnosno počinje ljetnja polovina godine – đurđevdansko polugođe kada se pale i ´mangupske furune´ (počinje toplo vrijeme). Na Đurđevdanak (hajdučki sastanak) i Mitrovdanak (hajdučki rastanak) nekada se i državi plaćao danak – dva puta godišnje – za Đurđevdan i Mitrovdan. Marva se na Đurđevdan šibala vrbovim i drenovim prućem radi zdravlja i napretka stada i krda. U nekim krajevima stoka se kadila tamjanom, a u mravinjak su zakopavali stočni kolač (stočni poskur), grumen soli i živo kokošje jaje da prenoće, ne bi li se stoka patila (množila) kao mravi (koliko mrava – toliko brava).

8.maj Sveti Marko

Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duhovnim sinom. Kad je Marko bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i Njegov život i čudesa. Marko je napisao Sveto Jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru. Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko uz pomoć Božju posejao seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja došao je Marko u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone, te i ovde učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudesima i dobrim delima. Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju. Neznabošci su tada uhvatili Marka i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije. Sav ranjav i krvav dospeo je u tamnicu gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: "Mir tebi Marko, jevanđeliste moj!" Marko ja odgovorio:''Mir i Tebi Gospode moj, Isuse Hriste!" Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali on je izdahnuo i otišao u bolji svet.

12.maj Sveti Vasilije Ostroški

Rođen, je u Popovom Selu u Hercegovini, od prostih i blagorodnih roditelja. Od malena bio je ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi, a kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i tu se zamonašio. Kao monah ubrzo se pročuo zbog svog ozbiljnog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ih od turske svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život, uz tople molitve i brigu za svoje vernike. Umro je u XVI veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se, svake godine na Trojice, održava veliki narodni sabor.

14.maj Sveti Jeremija

Rođen je šest vekova pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Počeo je da prorokuje u vreme cara Josije, u svojoj 15 godini. Stalno je proganjan, jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i prinošenja dece na žrtvu tim idolima. Caru Joakimu je prorekao da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina Jerusalima; potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti. Kad je na presto u Jerusalim došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonaca. U dolini Totef pod Jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva. Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, grad razore i opljačkaju, mnogo ljudi ubiju, a roblje odvedu u Vavilon. Prorok Jeremija uzeo je kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama sakrio je u jedan dubok bunar. Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem. Tu, u Misiru, Jevreji su kamenovali svetog Jeremiju i tu je sahranjen. Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije. Po carevoj naredbi Jeremijino telo je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.

21.maj Sveti Jovan Bogoslov

Sin je ribara Zavedeja i majke Salomije. Jovan je, sa svojim bratom Jakovom krenuo za Hristom i nikad ga više nije napustio. Jedini je sa svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetog Gospoda, a potom je brižno čuvao i služio svetoj Devi sve do njenog uspenija. Kasnije je otišao u Efes i nadahnuto propovedajući, mnoge je preobratio u hrišćanstvo. U progonstvu na ostrvu Patmos napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje. U vreme cara Nerve ponovo je bio slobodan i vratio se u Efes gde je nastavio svoje delo hristijanizacije neznabožaca. Kad je sveti Jovan imao već više od sto godina, izašao je sa svojih sedam učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.

22.maj Sveti Nikola letnji

Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji. Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao. Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U tom gradu nalazile su se njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom

24.maj Sveti Ćirilo i Metodije

Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja Stariji brat Metodije proveo, je kao oficir, deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo iza toga pridružio mu se i mlađi brat Kirilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija. Oni su ubedili prvo Kagana i njegove doglavnike, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova, i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu. Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenje vere među Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa svetim Klimentom, kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (Ohrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija. Širili su veru i pismenost među Slovenima.

3.jun Sveti Car Konstantin i Carica Jelena

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela. Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na Svetoj Zemlji. U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

28.jun Sveti Car Lazar - Vidovdan

Jedan je od srpskih velikaša koji su vladali srpskim carstvom posle Dušana Silnog. Po smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je, tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao: izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio da se skine anatema sa srpskog naroda. Sagradio je mnoge crkve, a najpoznatije su Ravanica i Lazarica. Obnovio je Hilandar i Gornjak, a bio je ktitor i ruskog manastira Pantelejmona, Lazar je stalno ratovao sa tadašnjom moćnom turskom silom, ali je, 28. juna na Kosovu, srpska vojska izgubila bitku, a turski car Murat posekao je svetog mučenika Lazara. Telo mu je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini Ravanici kod Ćuprije. Kada je počela seoba Srba, narod je nosio sa sobom i njegove svete mošti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivalo sve do 1988. godine, kada je preko svih srpskih zemalja i oblasti krenulo ponovo na Kosovo u man. Gračanicu. Odatle je 1989. preneto u Lazarevu zadužbinu man. Ravanicu, kod Ćuprije, gde i danas počiva

7.јul Ivanjdan

Šest meseci pre svog javljanja u Nazaretu Presvetoj Devi Mariji, veliki Gavril, anđeo Božji, javio se prvosvešteniku Zahariji u hramu jerusalimskom. Pre nego što je objavio čudesno začeće bezmužne device, anđeo je objavio čudesno začeće bezdetne starice, Zaharijine žene Jelisavete. Zaharija nije odmah poverovao rečima koje je čuo i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Kad su se sakupili rođaci zbog obrezanja i davanja imena mladencu, otac Zaharija, budući nem, napisao je na daščici ime Jovan i istoga trenutka progovorio. Iz Zaharijinog doma koji se nalazio između Vitlejema i Hevrona, rasčulo se o ovim čudnim događajima po celom Izrailju, te je glas stigao i do Iroda, koji je naredio da se pokolju deca po Vitlejemu. Naredio je da pronađu i Jovana, ali je Jelisaveta uspela da sakrije dete. Razjaren Irod poslao je dželate u hram po Zahariju, i oni su ga uz put ubili. Jelisaveta je, sa svojim sinom Jovanom, uspela da pobegne i da se sakrije u nekoj pešteri. Tu je uskoro preminula i dečak je ostao sam u pustinji na staranju Boga i anđela Božjih.

12.jul Petrovdan

Sveti apostol, Petar, rođen je u Vitsaidi. Bio je ribar i zvao se prvo Simon. Gospod mu je dao ime Kif ili Petar (Jov. 1,42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Mat. 16, 16). Njegova vera se postepeno utvrđivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao potom silni i neustrašivi propovednik Jevanđelja Posle jedne njegove besede tri hiljade ljudi se obratilo u veru. Propovedao je u Palestini, maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Pomagao je i verom isceljivao ljude. Po zapovesti cara Nerona Petar je razapet na krst, a on sam molio je dželate da ga razapnu glavom okrenutom na dole, smatrajući sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Pavle, rođen je u Tarsu u plemenu Venijaminovu. Najpre se zvao Savle, učio kod Gamalila i bio farisej i progonitelj hrišćana. Kada se čudesno obratio u veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen u svojoj veri u Gospoda dostigavši takvo savršenstvo da je mogao reći: "Ne živim ja, nego Hristos u meni". Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.

21.jul Sveti Prokopije

Rođen je u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboške i zvao se Neanije. Po očevoj smrti majka ga je vaspitavala potpuno u duhu idolopoklonstva, pa je u vojničkoj službi kod cara Dioklecijana dostigao čin vojvode. Progonio je hrišćane i na jednom takvom zadatku na putu prema Aleksandriji desio se u noći jak zemljotres, a vojvodi se javio Gospod i pokazao mu krst na nebu. Od tog trenutka ceo njegov život postao je borba za krst i hrišćanstvo. Kada je zbog toga dospeo u tamnicu javio mu se ponovo Gospod i krstio ga imenom Prokopije. Neznabošci su tada bacili u tamnicu i dvanaest hrišćanki, koje je Prokopije učio veri Hristovoj i tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja spominje i sveti Prokopije. Ove žene su strašno mučene, a Prokopijeva majka, gledajući njihove muke i hrabrost, primila je krštenje i svih trinaest žena su pogubljene. Sveti Prokopije se usrdno molio za njih i za sve druge nevoljnike. Posečen je 21. jula 303. godine u Kesariji palestinskoj.

26.jul Sveti Arhanđel Gavrilo

Misli se da je praznovanje ovog dana ustanovljeno još u Svetoj Gori u IX veku povodom javljanja ovoga arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno jest" pa se ova ćelija i danas tako zove. U vezi sa ovim pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila kao javljanje Mojsiju kad je saopštio ovom izabraniku Božjem kako je stvoren svet, a Mojsije to zapisao u knjizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i javio tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju. Mnogo puta javljao se Svetoj Devi dok je boravila u hramu jerusalimskom. Prvosvešteniku Zahariji javio je rođenje sina, svetog Jovana Krstitelja, a Svetoj Devi u Nazaretu saopštio je blagovesti o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista. Javio se pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama i, najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.

30.jul Ognjena Marija

Na ovaj dan slavi se spomen na svetu mučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slijede: Blage Marije (4. avgust) i Trnove Petke (8. avgust), ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema "crveno slovo". Ipak, sva tri spadaju u veoma poštovane praznike u narodu, posebno medu ženama, tako da se ova tri dana ništa se ne radi u ruke, niti u polju. Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Deo moštiju svete Marine čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped, kao i u manastiru posvećenom ovoj svetiteljki koji se nalazi iznad albanske strane Ohridskog jezera.

2.avgust Sveti Ilija

Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji. U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji prorekao je ružnu smrt, što im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jelisija i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.

4.avgust Blaga Marija

Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu . Ona je bila rodom iz gorskih predjela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U svojoj mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grijehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovjedi. Nakon Hristovog vaskrsenja, ona postaje propovjednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Tom prilikom, ona je pred carem optužila prokuratora Pontija Pilata, koji nije htio da zaštiti Isusa, nego mu je nevinom izrekao smrtnu kaznu. Kasnije je Pilat lišen svog visokog dostojanstva i prognan je u zapadnu Evropu, gdje je i skončao. Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla. Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Gromovnika Ilije (svetog Ilije).

9.avgust Sveti Pantelejmon

Rođen je u Nikomidiji od majke hrišćanke i oca neznabošca. Već sasvim mlad postao je lekar, a sveštenik Ermolaj krstio ga je i naučio veri Hristovoj. Pantelejmon - što znači svemilostivi, izlečio je čudotvorno, imenom Hristovim, jednoga slepca koga su drugi lekari uzalud pokušavali da izleče, i tada ga oni, iz zavisti, prijave kao hrišćanina. Svetitelj je izašao pred sud cara Maksimijana gde je takođe izlečio jednog izuzetnog čoveka od dugotrajne bolesti što je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu. Osudili su ga i sve muke podnosio je mirno i trpeljivo uz pomoć Gospoda kome se usrdno molio. Osuđen je na posečenje mačem, zajedno sa sveštenikom Ermolajem. Postradao je vrlo mlad, 9. avgusta 304. godine, pod nekom maslinom koja se potom cela okitila plodovima. Njegove mošti su postale celebne, a ime svetog Pantelejmona priziva se pri vodoosvećenju i jeleosvećenju zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim besrebrenicima i čudotvorcima. Najlepši hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori.

11.septembar Sveti Jovan - Usekovanje

U vreme cara Iroda Antipe, sina starog Iroda, ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu. Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili,a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto. Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju. Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.

22.septembar Sveti Joakim i Ana

Sveti Joakim bio je sin Varpafira, od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana, kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva, iz kojeg je i prvosveštenik Aron. Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejem i rodila Salomiju, Sovija se takođe udala u Vitlejem i rodila Jelisavetu majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaret za Joakima. Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece. Bili su vrlo imućni, ali skromni i tihi ljudi koji su mnogo davali siromasima i hramu. Pod starost otišli su zajedno u Jerusalim u hram da prinesu žrtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosveštenik Isahar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdetan". Stari ljudi su se mnogo ražalostili zbog ovih reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utehu u starosti. Bog im je poslao anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista kroz devet meseci, Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim je poživeo 80, a Ana 79 godina.

12.oktobar Miholjdan

Sveti Kiriak je rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Jovan je bio prezviter, a mesni episkop Petar njegov rođak. Ovaj episkop postavio je mladog Kiriaka za čteca Saborne crkve, te je mladić čitajući Sveto pismo vrlo rano počeo da se divi Božjem promislu i ustrojstvu spasenja ljudskog roda. Želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim gde je stupio u manastir i od Božjeg čoveka Evstogorija dobio početna upustva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, revnovao je mnogo za pravoslavnu crkvu i razobličavao razne jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su uobičajeni način njegovog dugog života. Bio je krupan i snažan čovek iako je često jeo samo sirovo zelje. Pred kraj života boravio je u obitelji svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kiriak je bio ponos među monasima, moćni iscelitelj bolnih i blagi utešitelj nevoljnih. Poživeo je sto devet godina i upokojio su u Gospodu 557. godine.

14.oktobar Pokrov Presvete Bogorodice

Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama. Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi ''Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet'', što Epifanije začuđen potvrdi. Zbog toga događaja uvedeno je praznovanje, da nas podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoljama, od nje molitveno tražimo.

19.oktobar Sveti Toma - Tomindan

Jedan je od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Gospoda Hrista, dobila se nova potvrda tog čudesnog događaja. Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima da bi uverio Tomu. Gospod mu reče: "Pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran". Toma uzviknu: "Gospod moj i Bog Moj'' (Jov. 20). Posle silaska Duha svetog, apostoli su kockom odlučivali kuda će ići na propoved i sveti Toma dobi Indiju. Iako tužan što odlazi tako daleko, ohrabren Gospodom, mnogo je naroda tamo obratio hrišćanskoj veri, ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope. Između ostalih, obratio je i dve sestre, žene dvojice kneževa Tertijanu i Migdoniju. Obe sestre, posle mnogo nevolja, oslobođene braka poživele su bogougodno i u podvigu do smrti. Knez Muzdije, Tertijanin muž, kome je apostol krstio ženu i sina Azana, osudio je svetitelja na smrt. Tako je sveti Toma okončao svoj zemni život. Pre smrti i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. Pošto je stigao kasno zamolio je da otvore grob Prečiste, ali njeno telo ne beše tamo. Gospod je već uzeo svoju majku u naselje nebesko. Tako sveti Toma svojim nepoverenjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a svojom docnjom otkri čudesno proslavljanje Matere Božje.

20.oktobar Sveti Sergej i Vakho - Srđevdan

Ova dva svetitelja bili su prvaci i velikaši na dvoru cara Maksimijana koji ih je poštovao i uvažavao zbog njihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hrišćani sva njegova ljubav pretvorila se u gnev naročito kada su otvoreno odbili da učestvuju u svečanostima žrtvoprinošenja idolima. Naredio je da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je po-kušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mučenika i viteza vere Hristova stradali su oko 303. godine.

27.oktobar Sveta Petka - Paraskeva

Ova slavna svetiteljka srpskog porekla rođena je u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada. Roditelji Svete Petke, imućni i pobožni hrišćani, imali su jednog sina Jevtimija koji se, još za života roditelja zamonašio, a kasnije postao znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja, devica Petka napustila je roditeljski dom i započela, Hrista radi, podvižnički život kakav je oduvek želela. Otišla je prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti, živela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prošavši nebrojena iskušenja i patnje. U starosti, glas sa neba pozvao je da se vrati u rodni kraj i ona je napustila omiljenu pustinju. Upokojila se u XI veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene čudotvorne mošti, tokom vremena prenošene su u: Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi nalazi se crkva svete Petke gde postoji voda (agiazma) koja čudotvorno leči sve one koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.

31.oktobar Sveti Luka

Jevanđelist Luka (Lucius, lat. svetlost) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla. Sveti jevanđelist i apostol Luka, manastir Hilandar, Sveta Gora.Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, od neznabožačkih roditelja. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Sveti Luka je napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Smatra se da je Sveto Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.

1.novembar Sveti Prohor Pčinjski

Prohor je rođen u prvoj polovini 11. veka od pobožnih roditelja, Jovana i Ane, u okolini Ovčeg polja. Po Žitiju, Prohor je rano izučio knjižne mudrosti i u svemu bio bolji od svojih vršnjaka. U duhovnom ushićenju on odlazi u pešteru Nagoričinsku (istočno od Kumanova), blizu današnjeg manastira Staro Nagoričino, gde sreće lovca Diogena. Prohor mu proreče da će postati car i reče mu: seti se i mene kad postaneš car. To se i obistinilo - Diogen posta vizantijski vladar Roman IV Diogen (1067-1071). Žitije dalje kazuje da se pustinožitelj Prohor podvizavao trideset godina u planini Kozjak (južno od Vranja), u jednoj maloj pećini. Tu se i prestavi posle šezdeset i dve godine isposničkog života. Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javi caru Diogenu i opomenu ga rečima: „Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram". Cara obuze strah i sa patrijarhom i pratnjom pođe u Žegligovski kraj u Nagoričino da traži starca Prohora. Pošto ga tu ne nađe, pređe u planinu Kozjak. Posle mnogo dana traženja pronađoše pećinu i u njoj mošti prepodobnog Prohora. Na tom mestu car podiže crkvu u slavu Svetoga apostola Luke, a desno od reke Pčinje sagradi hram posvećen prepodobnom Prohoru. U tome hramu, sa desne strane oltara, položiše svete mošti Prepodobnoga; iz njih poteče sveto miro. Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo dospeo je docnije u Ljubostinju, a ostali deo i danas se nalazi u manastiru Svetog Prohora Pčinjskog pod planinom Kozjak. O prepodobnom Prohoru Pčinjskom, čije mošti i danas počivaju u njegovom manastiru i toče miro, sačuvana su mnoga pisana svedočanstva, posebno o njegovim čudotvornim moštima. Pravoslavna Crkva ovoga sveca slavi 1. novembra (odnosno 19. oktobra po starom kalendaru).

8.novembar Sveti Dimitrije - Mitrovdan

Rođen je u Solunu. Ovaj slavni čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih, ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo očekivani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Otac mu je bio vojvoda, a kada je on umro, hristoborni Maksimijan postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu, Posebno carevo naređenje odnosilo se na progon hrišćana, ali Dimitrije je suprotno naredbi, čak javno ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista. Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajući šta ga čeka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli na molitvi. Tu, u Solunu, hrišćani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali. Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a nekakav velmoža Leontije, nakon što se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu. Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.

11.novembar Sveti Avramije

Prisiljen od roditelja on se venča, no na sam dan venčanja ostavi i nevestu i roditelje i dom i sve, i udalji se u samoću na veliki podvig. Podvizavao se 50 godina. Samo dva puta izašao iz svoje kelije za sve to vreme. Prvi put izašao po zapovesti dotičnog episkopa, da prevede u veru Hristovu neko selo neznabožačko. Drugi put izašao, da spase svoju zabludelu sinovicu Mariju. Upokojio se mirno 360. godine u 70. godini života na zemlji.

14.novembar Sveti Kozma i Damjan - Vračevi

Besrebrenici i čudotvorci, rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine pa su koliko svojim znanjem i veštinom, toliko i imenom Gospoda pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmednim vračima, tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mt. 10, 8), a nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, ustvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas

16.novembar Sveti Georgije - Đurđic

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe postradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj, i prilikom osvećenja toga hrama, preneli su i sahranili u tom hramu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

21.novembar Sveti Arhanjđel Mihajlo - Aranđelovdan

Od davnina su ljudi praznovali anđele Božije, ali se to često izmetalo u njihovo obožavanje. Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili smatrali stvoriteljima čitavog vidljivog sveta. Na četiri do pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora održan je Laodikijski pomesni sabor, koji je svojim 35. pravilom, ustanovio ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je praznik arhistratiga Mihaila i pročih sila nebesnih u novembru. Zašto baš u Novembru? Novembar je zapravo deveti mesec od meseca marta koji se smatra trenutkom stvaranja sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je, ovih devet činova u knjizi "O nebesnoj Jerarhiji". U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, vojvoda anđelske vojske je arhistratig Mihail, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sobom u propast. Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova višim, a svih ukupno svetoj Božjoj volji. Mnogi hrišćani slave svetog arhistratiga Mihaila koga smatraju živim svetiteljem, ali se priprema žito za slavu.

24.novembar Sveti Mrata - Mratindan

Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

25.novembar Sveti Jovan Milostivi

Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva vaspitavan je kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam. Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo". Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima. Kada su Persijanci krenuli na Misir patrijarh je otplovio na Kipar, ali se uz put razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.

26.novembar Sveti Jovan Zlatousti

Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu ''O sveštenstvu", a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga je poštovao, zavidljivci su ga mrzeli, a carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božjim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u raj. Njegove mošti počivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u uspenskom hramu u Moskvi.

29.novembar Sveti Matej

Bio je carinik i sakupljač poreza, ali na prvi poziv Gospoda u Kapernaumu Matej je krenuo prilježno i punim srcem za Hristom. Napisao je Jevanđelje na jevrejskom jeziku i ono je, prevedeno na grčki, došlo i do nas. Po silasku Svetoga Duha, apostol Matej propovedao je Jevanđelje u Etiopiji, Partiji i Mideji. U Etiopiji postavio je za episkopa nekog Platona, a zatim se povukao u molitvenu samoću. Krstio je ženu i sina kneza te zemlje i knez naredi vojnicima da ga dovedu na sud. Vojnici nikada nisu uspevali da vide jevanđelistu iako su mu čuli glas, pa je najzad sam knez odlučio da ga uhvati. Mučio ga je paleći mu vatru na grudima i svetitelj najzad pomolivši se Bogu izdahnu. Knez je naredio da Matejevo telo, u olovnom sanduku, bace u more, ali se Matej čudotvorno javio episkopu Platonu i rekao mu gde da nađe njegovo telo. Videvši sva ova čudesa, knez se najzad krstio i primio ime Mateja napustivši sva svoja zemaljska dobra, a kada je postao i episkop bogougodno je služio Crkvi do kraja svog života.

4.decembar Vavedenje Presvete Bogorodice

Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju. Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

9.decembar Sveti Alimpije

Rođen je u Andrijanopolju i od malena predan na službu Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije želeo je da se povuče i da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram svete Efimije koja mu se javila u snu. Potkraj hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao krsnim znamenjem i imenom Hristovim. Najzad, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su svetiteljeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Svetoj Gori.

13.decembar Sveti Andrej

Rođen je u Vitsaidi, bio je ribar kao i njegov brat apostol Petar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja, ali kada je video Gospoda Isusa pošao je za njim kao prvi apostol i priveo veri i svoga brata Petra. Po silasku Svetoga Duha, prvom apostolu Andreji palo je u deo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, zatim Podunavlju i Rusiji oko Crnog mora i, najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu gde je i postradao. U Vizantiji je postavio prvog episkopa - svetog Stahija; u Kijevu je pobo krst na visinu i prorekao sjajnu hrišćansku budućnost ruskom narodu; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu preveo je mnogo naroda u veru i postavio im sveštenike i episkope. U gradu Patrasu pridobio je mnoge za veru Hristovu, a među njima su bili brat i žena carskog namesnika Egeata. Namesnik je zbog toga naredio da se sveti Andrej razapne na krst. Dokle god je bio živ, sa krsta je govorio okupljenim hrišćanima mnoge korisne pouke i usrdno se molio Bogu. Predao je svoju dušu Gospodu 62. godine, a njegove mošti prenete su u Carigrad. Svetiteljeva glava sada se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

19.decembar Sveti Nikola - Nikoljdan

 

Ovaj slavni svetitelj rođen je u gradu Patari u Likiji kao jedinac sin bogatih i uglednih roditelja, koji su ga kao dar od Boga posvetili Bogu. Svoj duhovni život započeo je u manastiru "Novi Sion" kod svog strica, svetog Nikolaja episkopa patarskog. Po smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe. Ubrzo posle toga postao je arhiepiskop mirlikijski te je u vreme progona hrišćana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom, dospeo u tamnicu ali je i tamo nastavljao svoje propovedi. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i tu, u borbi za istinu udario jednog jeretika Arija zbog čega je odstranjen sa Sabora i od arhijerejske službe. Čudesnim javljanjem Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini prvih arhijereja, vraćen je ovaj pravdoljubivi svetitelj na Sabor i u službu. Još za života ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć u mukama i nevoljama, a on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti kratko je bolovao i upokojio se 343. godine.